1998

UMESTO UVODNE REČI

Dvanaesti susret Kopaonicke skole prirodnog prava koji je bio posvecen temi "MOC I NEMOC PRAVA" i zakazan u dane 13-17. decembra 1998. godine, nije odrzan. S toga, izostala je i Uvodna rec Autora kojom je tradicionalno svake godine otvaran Plenum ove Skole. O razlozima neodrzavanja ovog susreta Autor je obavestio ucesnike Skole i siru pravnicku javnost putem publikovane reci koja je cinila sastavni deo Programa pripremljenih 328 referata nasih i inostranih autora, rasporedjenih shodno Heksagonu Kopaonicke skole prirodnog prava.

Ovde se objavljuje taj tekst onako kako je bio publikovan u jesen 1998. godine.

Postovane Kolege,

Clanovi najsire juristicke porodice Kopaonicke skole prirodnog prava

Skole, koja je pravdu kao stozemu vrlinu prava uvek stavljala iznad prava kao volje ili samovolje jednih u odnosu na druge

Vec Jedanaest godina na prvim stranicama godisnjeg Programa Kopaonicke skole koja se sredinom decembra odrzava pod stalnim nazivom Pravda i pravo, bili ste obavestavani o rasporedu rada Skole, radu pojedinih Katedri i njihovih brojnih sekcija u okviru originarnog Kopaonickog Heksagona, rasporedu radnih prostorija, organizaciji prevoza i smestaja u hotelskim kapacitetima na Kopaoniku, a sve to uz imenovanje vise stotina autora i njihovih priloga koji su poslednjih godina publikovani u cetiri toma sa ukupno cetiri do pet hiljada stranica stampanog teksta za svaku godinu.

I ove, Dvanaeste godine, sve se odvijalo po uobicajenom toku stvari (konkurs za prijem radova, angazovanost urednika pojedinih Katedri, poziv odredjenom broju inostranih i nasih autoriteta u oblasti pravne teorije i prakse, i sl.), tako da se u ovom trenutku u stampi nalazi 328 referata - studija ili priloga, namenjenih ovogodisnjoj sesiji Skole, koja se, kako vam je vec poznato, odrzava pod opstim naslovom: Moc i nemoc prava.

Sva cetiri toma, prema nasoj tradiciji, i ove godine, na vreme izlaze iz stampe, i na taj nacin, nasa Skola, koja je u ranom detinjstvu prezivela sve pokusaje deteubistva, nastavlja da zivi svoju mladost, ali mladost koja se cvrsto oslanja na umnost proslosti, opste i nase.

Ipak, pripremajuci godinu dana (1998) ovaj Dvanaesti susret kojim je trebalo da se zaokruzi celina iskustva i stecena sigurnost, Kopaonicka skola se suocila sa nepremostivim teskocama u organizovanju "usmenog" dela svoje delatnosti. I to delatnosti, koja se, kolegijalno, prijateljski i sa Ijubavlju dobre volje, tradicionalno odvijala sredinom decembra svake godine na Kopaoniku.

To su pravnicki dani, bolji i pravedniji u odnosu na one koji predstavljaju nasu svakidasnjicu, i to, kako domace tako i inostrane pravnicke javnosti. Samo prosle 1997. godine medju dve i po do tri hiljade pravnika, ucestvovali su i pravnici iz 22 zemlje evropskog i vanevropskih kontinenata.

Svi oni, sa radoscu u srcu, duhovnom slobodom, intelektualnom radoznaloscu i sa nestrpljenjem, odbrojavali su dane i u svojim rokovnicima precrtavali svoje radne i druge obaveze koje padaju u Kopaonicke dane, jer Kopaonicki susreti svojom naucnom i strucnom argumentacijom predsedavaju svim nasim dnevnim obavezama.

Uzroci nepremostivih teskoca da se ovogodisnjim susretom zaokruzi Dvanesterac kopaonickog Heksagona, razliciti su po svojoj prirodi (udar finansijskih mocnika, itd.). Razume se, oni su nejaki da uguse Skolu (to objektivno nije moguce), ali su ti uzroci danas dovoljno snazni da velikom broju pravnika uskrate mogucnost ucesca na ovogodisnjem Kopaoniku, sto nije bilo ucinjeno cak i u godinama enormne inflacije koju pamtimo po gorcini finansijskog i privrednog zivota.

Medju velikim brojem onemogucenih, posebno se nasao sudijski red, bez cije legitimne vokacije i primene zakona na osnovu njihovog razumevanja zakona, nema ni pravednog prava, ni pravne drzave. Razume se, sve to shodno se odnosi i na one ucesnike Kopaonicke skole koji se isto tako bave vaznom delatnoscu, a koja nije sudska u strogom smislu te reci.

Pri tome, jedno podsecanje: u ovoj Skoli svi smo jednaki u dostojanstvu i pravima, svi smo prvi medju jednakima, bez obzira na rodjenje ili ubedjenje, politicko, nacionalno, rasno ili klasno. Svi smo, dakle, sui iuris, a niko u ovoj Skoli nije, niti po prirodi njenog ucenja moze biti lice alieni iuris, kako je to negda bilo i kako to i danas jeste svuda gde culnost nadvladava umnost.

Odrzati "usmeni" deo Skole, ove godine, znacilo bi, izmedju ostalog, i diskriminaciju prema svim onim ucesnicima kojima je onemoguceno da dodju na Kopaonicke pravnicke dane, i to iz bilo kojih razloga.

I po tome: ovogodisnji opus Kopaonicke skole prirodnog prava predstavljen sa cetiri toma aktuelnog pravnickog spisa (oko 4.000 stranica stampanog teksta), distribuiran u uobicajene decembarske dane, sacekace svoj "usmeni kamen mudrosti" (Capis philosophorum) organizovanjem buduceg susreta.

S' toga Dvanaestl susret Kopaonicke skole, postovane Kolege, nece biti odrzan na zakazanom mestu i u zakazano vreme (13-17. decembra 1998.), ali ce on sigumo bili odrzan s tim sto cete o mestu i vremenu njegovog odrzavanja biti blagovremeno obavesteni.

Razume se, to obavestenje ce biti upuceno kako domacoj tako i inostranoj pravnickoj javnosti. Siguran sam da ce Dvanaesti susret posle "ovogodisnje nemogucnosti" biti i veci i plodonosniji, a iznad svega iskustveniji u odnosu na dosadasnjih jedanaest susreta i da ce istovremeno biti inspiracija i snaga za Trinaesti i svaki dalji susret Kopaonicke skole prirodnog prava.

Mozda ce se ova Skola privremeno povuci na neko drugo mesto zadrzavajuci svoje ime "Universitas iuris naturalis Copaonici", mozda ce i preskociti neku zapetu u svom kontinuitetu i vratiti se svojoj prostornoj izvornosti, ali pokrenutu renesansu vere u Pravo i Pravdu, koju je ova Skola ugradila u svoju biblioteku od preko trideset traktata, nece moci niko i nikada da ugusi. Jer intelektualno delo samim publikovanjem odvojeno je cak i od svog tvorca. Ono ima svoj zivot kome nista ne mogu ni svi sizifi okupljeni na zajednickom i necasnom cinu destrukcije umnosti. Da nije tako zar bi danas znali za Aristotela i njegove prethodnike, za stoicku skolu antickog Rima, za srednjevekovnu opstu i hriscansku civilizaciju, za danasnju filozofsku misao. Zar bi danas znali i imali venac kodifikovanih prirodnih prava u okviru Medjunarodne zajednice koji svakodnevno, ali cesto i neodgovorno nazivamo Ijudskim pravima od cijeg ostvarenja nas dele decenije pa i vekovi.

I zato, ova Skola, u cije temelje je ugradjeno racionalno Prirodno pravo, predstavlja danas rastavnicu izmedu zakonskog neprava i nadzakonskog prava. Ona obitava kao stalni granum duhovnosti pred prolaznoscu fizickog dela coveka i svih njegovih culnih asocijacija.

Ona, kao Pancicev vrh, taj simbol nase prirode i prirodnog prava, ojacana naucnim opusom opste i nase pravnicke kulture, odoleva svim vetrovima, a ove godine i mesavini vetra koji se zove nevjera ili prosto nevjerin.

Snaga toga vetra je u iznenadjenju, strategija mu je u zasedi, a moc u prevari. Ali, zivot nevjere priroda je odredila brojem minuta, bar u jednom napadu.

Sta su minuti nevjere prema vekovima vere u prirodno pravo. Kao da se priroda poigrala sa nevjerinom i kao da ga je stvorila samo zato da svako zlo i zloba pokazu svoje tragove.

Kada se nevjerin podigne i zahvati ovu Skolu, koja uvek odgovara lepotom dobrog, on ponese u vazduh sve ono sto je lako i bezvredno - na moru podigne penu, a na kopnu prasinu i slamke.

Za vreme njegove jednocinke, reklo bi se, da se vise nikada nece razdaniti. Ipak, rezultat se brzo pokaze: svaka slamka padne na svoje mesto.

Ova Skola, iako je "vocka cudnovata" kako bi to rekao Pesnik sa Lovcena, ona je egzaltacija lepote dobrog, pa i ovom prilikom ne uzvraca retorzijom ili dogmom, vec naukom kao organizovanom sumnjom koja ne zna za granice i zatvorene nesisteme u koje ne moze uci bogatstvo prava i celina pravde.

Svako nasilje je opozicija umnosti. A bez umnosti svaka zajednica dozivljava sudbinu hrasta kome lisce opada ili sudbinu vrta u kome vode nema.

Najzad, mozda i jedna slucajnost: nas Dvanaesti susret pod naslovom Moc i nemoc prava posvecen je Valtazaru Bogisicu i njegovom nenadmasnom delu.

Danas kada otkazujemo, tacnije, odlazemo Dvanaesti susret Kopaonicke skole, aktuelne su reci naseg pocasnog Slavljenika koji je 1888. godine u svom Zakoniku zapisao "pravdi je nasilje najgori protivnik".

Jos jednom, postovane Kolege, bicete blagovremeno obavesteni o odrzavanju Dvanaestog susreta Kopaonicke skole prirodnog prava pod opstim naslovom, Moc i nemoc prava.

U jesen 1998,

pocetkom novembra

 

back to top